Skaldička poezija

Egil Skalla-Grimsson

Höfuðlausn (Otkupnina)

  

Život Egila Skalla-Grimssona opisan je u Egilovoj sagi, čiji je glavni motiv sukob najpoznatijeg islandskog skalda i kralja Eirika Crvenog. U okviru ove sage nalazi se i poema koju predstavljamo,  pesma koju je Egil skovao u čast Eirika. Naime, Eirik je zarobio Egila u Britaniji i osudio na smrt, a jedini uslov da izbegne smrtnu kaznu bio je stvaranje ode. Ova poema smatra se jednom od dve najlepše Egilove pesme (druga je Gubitak sina").

Po suncu i mesecu

Putovao sam na zapad,

Moja morska pesma

Iz Odinovih grudi,

Moja raspevana lađa puna

Pesničke umetnosti:

Njena kobilica sazdana od reči napukla je

Smrznuto srce.

I sada se gostim

S engleskim kraljem:

Stoga ću engleskoj medovini

Dodati medovinu od reči,

Zadatak mi je hvala tebi,

Moja pesma tvoja slava,

Ako samo zatražiš

Izreći ću tvoje ime.

Ove te hvale, kralju,

Neće koštati mnogo

A pevaću o ovome

Ako želiš da počuješ:

Ko je udario i zapalio

Tvoj trag crveni,

Sve dok Odin nije pogledao

U mrtve.

Vrisak mačeva,

Sudar štitova,

Ove su reči istinite

Na bojnim poljima:

Čovek vidi svoju smrt

Zamrznutu u snovima,

Ali Eirikov dah

Oslobađa reke bitaka.

Vojvoda plete

Svoju mrežu straha,

Svaki čovek prima

Svoj udeo po usudu:

Krvavo crveno sunce

Ratniku je štit,

Orao budno posmatra

Bojno polje.

Dok oštrice lete,

Sečiva ruše ljude.

Kralj Eirik

Zaslužuje svoju slavu.

Ne prekidaj čaroliju

Već budi tih:

Pričaću ti

O njihovoj hrabrosti:

Sudar kraljeva

Na polju leševa

Crvena oštrica udara

Štit obojen u plavo.

Eirik Crveni

Kada se mačevima posvećuje,

Koji je čovek siguran?

Koji dobije taj vršak

Duboko će mu biti urezan:

I ljudi kao hrast

S Odinovog drveta,

Malo su reči izrekli

U toj gvozdenoj igri.

Oštrice lete,

Sečiva ruše ljude.

Kralj Eirik

Zaslužuje svoju slavu.

Gavranovi su se gostili

Ovom crvenom gozbom,

Krv je u vetru,

Smrt u vazduhu;

Škotski neprijatelji

Nahranili su vukove svojim mesom,

Smrt im prekida muke

Dok orlovi jedu.

Lešinari lete zbijeno

Ka brdu leševa,

Da bi oči kopali

I meso kasapili:

Gavranov je kljun

Jarko crven,

Vuk ide da traži

Svoj nasušni hleb.

Morski vukovi leže

I uživaju u miru,

Ali goste se lukavi

Vukovi preko mora.

Valkire drže

Trupe u budnom stanju

Malo je sna

Kad se zidovi od štitova tresu,

Kada strele polete

Iz zategnute tetive,

Da zagrizu ili leže

Slomljenoga krila.

Mir je pocepan

Kopljima u letu,

Kada se lukovi potegnu

Vukovi načulje uši,

Luk od tise zapeva,

Ivice zagrizu,

Ratnik ohrabruje

Svoje ljude za bitku.

Johannes Flintoe "Egil-Skallarimsson"

Njegove strele lete

Kao rojevi pčela

Da počaste lukavog

Vuka preko mora.

Hvalim kralja

Kroz čitavu mu zemlju,

I rado pevam

O njegovoj pruženoj ruci,

Njegovoj ruci tako slobodnoj

Punoj zlatnog plena:

Ali poput stege on

Drži svoje tlo.

Narukvice od zlata

Lomi na dvoje

I, bez mere,

Te dariva:

Izdašni kralj

Zatrpa te blagom,

I sve je

Za tvoj užitak.

Na njegovoj zlatnoj ruci

Sjajni štit se njiše:

Njegovim neprijateljima, stradanje –

Njegovim prijateljima, prstenje;

Njegova je slava gozba

Slavnoga rata,

Njegovo ime odjekuje ka istoku,

Od obale do obale.

A sada, gospodaru moj,

Slušao si dugo

Kako sam reč po reč

Gradio ovu pesmu:

Izvor ti je rat,

Potoci su ti krv,

Ali iz mog izvora izliva se

Poplava velikog Odina.

Slava mom gospodaru

Otvorila je ove zapečene usne,

Poplave reči se izliše,

Miran jezik ispriča,

Iz mojih pesničkih grudi

Ove reči dobiše krila:

Sada svi ostali

Mogu naučiti da pevaju.

Prevod: Uroš Rajčević