Havamal

1.                  Pre no što uđeš

u kuću nepoznatu

svud gledaj pažljivo

oprezan budi;

jer nikad se ne zna

da li neprijatelj

unutra na klupi sedi.

2.                  Pozdrav domaćinu!

Gost je pristigao,

gde li će unutra sesti?

Poziv čeka nerado

onaj kome je potrebno

da se ogreje i založi.

3.                  Vatra je potrebna

onom ko pristiže

i hladno mu je oko kolena;

hrana i suva odeća

potrebni su onome

što putovaše preko planina.

4.                  Voda i ručnik

i reči dobrodošlice,

nek' ga sačekaju pre gozbe;

ako mu čast ukažu

i bude ponovo pozdravljen

morat' će se vladati dobro.

5.                  Razum je potreban

onom koji putuje

mnogo mudar ne mora biti kod kuće;

ml' budala koja sedi

Među mudrim ljudima

postaje predmet poruge.

6.                  Oštrinom svog uma

Se ne treba hvaliti

bolje to za sebe zadrži;

kad u goste dođe

mudar i ćutljiv

retko mu se neko zlo desi

(jer niko boljeg prijatelja

nema od svoje mudrosti).

7.                  Oprezan gost

kad na gozbu stigne

četvoro očiju otvara;

uši mu slušaju,

oči gledaju,

tako se pametan čuva.

8.                  Srećan je onaj

kog drugi hvale

i govore ljubazno s njim;

teško je kad

priznanje drugih

leži u grudima zatvorenim.

9.                  Sretan je onaj

ko u životu ima

kod sebe mudrost i pohvalu;

često čovek može

loš savet dobiti

što iz tuđih grudi dolazi.

10.              Bolji teret neće

čovek nikad imati

od svog razuma sopstvenog;

jer bolje je razum imat'

neg' bogatstvo nekušano

razum je uteha siromašnog.

11.              Bolji teret neće

čovek nikad imati

od svog razuma sopstvenog;

na put niko ne nosi

goru užinu

od onog ko pretera s pivom.

12.              Ispijanje piva nije

      toliko dobro za ljude

      iako tako misle;

      jer što više ljudi piju

      to manje razmišljaju

      i svojim se umom rukovode.

13.              Ptica nepažnje leti

iznad gozbi sa pivom

ljudima razum krade;

perje me ove ptice

ošamuti jednom

u Gunlodinoj dvorani.[1]

14.              Pijan bejah

      mrtav pijan

      kod Fjalara mudrog;

      al' najbolja je pijanka ona

      posle koje čovek može

      povratiti razum svoj.

15.              Ćutljiv i mudar

sin kneza mora biti

i u bici hrabar;

veseo i vedar

mora biti svaki čovek

do svog smrtnog časa.

16.              Kukavica veruje

da će večno živeti

ako borbu izbegava;

al' starost mu neće

podariti mir

ako od koplja ne strada.

17.              Budala zeva

kad dođe na gozbu

mrmlja nešto il' muca;

ali čim dobije

piva gutalj

vidi se koliko je mudar.

18.              Ko lutaše svugde

i daleko putovaše

samo taj može znati;

kakva je mudrost

onog što razumom

svojim može upravljati.

19.              Pehar isprazni

ali pij umereno

govori mudro il' ćuti;

ako ranije

na počinak odeš

niko ti neće zameriti.

20.              Kad mu razum fali

proždrljivac jede

sve dok mu ne pozli;

kad se među mudrim

ljudima on nađe

stomak ga čini smešnim.

21.              Stoka dobro zna

kad da krene kući

i livadu napusti;

ali čovek nerazuman

svog stomaka meru

nikad neće upoznati.

22.              Beznačajan čovek

naopake naravi

svemu se izruguje;

i ne zna, iako

bi trebao znati

da i sam nije bez mane.

23.              Nerazborit čovek

      celu noć bdi

      i mnoge misli premeće;

      pa izjeden brigom

      on jutro dočeka

      a sve je isto k'o pre.

24.              Nerazborit čovek

veruje da su mu prijatelji

svi koji mu se smeškaju i laskaju;

ali ne primećuje

da iza ljubaznih reči

uman možda krije prevaru.

25.              Nerazborit čovek

veruje da su mu prijatelji

svi koji mu se smeškaju i laskaju;

      ali ubrzo saznaje

      kad dođe na skupštinu

      da malo ko staje na njegovu stranu.

26.              Budalast čovek

misli da sve zna

dok sedi u svom budžaku;

ali nikad ne zna

da dobro odgovori

kad ga drugi pitaju.

27.              Za neukog čoveka

je najbolje da ćuti

kad je među ljudima;

niko neće znati

da on ništa ne zna

dok drži jezik za zubima.

28.              Pametnim smatraju onog

ko zna kako da pita

i kako da odgovori;

nikakva novost ne može

ostati skrivena

među sinovima ljudi.

29.              Reči onog

ko nikad ne ćuti

na nesigurnom tlu počivaju;

brbljiv jezik

koji zauzdan nije

na sebe navlači nesreću.

30.              Neka onaj što

dođe kao gost

ne bude ismejavan;

mudrim smatraju onog

ko suve odeće sedi

I niko mu ne postavlja pitanja.

31.              Smatra se pametnim

kad uhvati maglu

gost koji gosta uvredi;

niko ne može znati

da l' među neprijateljima sedi

onaj što se ruga na gozbi.

32.              Mnogi se prijatelji

dobro slažu

dok se na gozbi ne nađu zajedno;

kob roda ljudskog

uvek će biti―

gost se svađa sa gostom.

33.              Uvek se na vreme

lepo najedi

osim ako na gozbu ne ideš;

ne valja sedeti

i jesti alavo

ne izustiti ni reč.

34.              Okolan i dalek put

do lažnog prijatelja vodi

čak iako blizu stanuje;

ali do prijatelja pravog

čak iako živi daleko

uvek vode prečice.

35.              Produži dalje

ne ostaj uvek

u gostima kod istog;

ako suviše dugo sedi

kraj ognjišta domaćina

dosadan postaje i najdraži gost.

36.              Mali je dom

bolji nego nikakav

svako je gazda u svojoj kući;

bolje je onom

s par koza i izbom

nego onome što mora da prosi.

37.              Mali je dom

bolji no nikakav

Svako je gazda

u svojoj kući

bolje imati bilo kakav dom;

jer srce krvari

onom ko mora

da prosi hranu za svaki obrok.

---

[1] kćer diva Sutunga kome je Odin ukrao medovinu pesničke inspiracije

Havamal

38                 Ni korak dalje

od svog oružja

ne treba čovek da ode;

jer nikad se ne zna

da li će mu negde

na putu trebati koplje.

39.                  Bogatstvo svoje

koje čovek stekne

na svoje potrebe treba da troši;

često da neprijatelju

što nameni prijatelju

mnogo šta može da krene na loše.

40.                  Ne sretoh čoveka

toliko bogatog

a da se nije obradovao daru;

niti toliko

darežljivog čoveka

koji se i sam ne raduje poklonu.

41.                  Darove u odeći i oružju

treba da razmenjuju prijatelji

time se prijateljstvo dokazuje;

ako je sudbina pravedna

ovakvo će prijateljstvo

najduže da traje.

42.                  Prijatelju svome

pokaži da si prijatelj

darom mu za dar uzvrati;

al' zato na ruganje

odgovori ruganjem

prevarom ga za laž nagrdi.

43.                  Prijatelju svome

pokaži da si prijatelj

      kao i prijateljima njegovim;

      al' pazi se dobro

      da prijatelj ne postaneš

      prijatelju njegovog neprijatelja.

44.                  Ako prijatelja imaš

kome potpuno veruješ

i želiš da ti čini dobro;

razmenjuj misli

i poklone s njim

i posećuj ga često.

45.                  Ako korist želiš

da imaš i od onog

kom ne veruješ nimalo;

lepo pričaj s njim

ali misli lažno

za laž mu uzvrati prevarom.

46.                  Tako s onim postupaj

kom nimalo ne veruješ

i čije misli ne poznaješ;

smej se sa njim

al' misli ne otkrivaj

na dar odgovori uzdarjem.

47.              Mlad bejah nekad

i lutah sam

nepoznat mi se činiše put;

osetih se bogatim

kad saputnika nađoh

čovek je čoveku radost.

48.              Najbolje žive

hrabri i plemeniti

retko u sebi tugu nose;

al' kukavica se plaši

svega i svačega

a škrtica retko daje poklone.

49.              Jednom odeću

u polju dadoh

dvojici drvenih ljudi;[1]

na heroje mi ličiše

kad odeću dobiše

go čovek sramotu trpi.

50.              Bor vene na brdu

bez kore i četina

koji bi ga zaklonili;

takav je i čovek

koji prijatelja nema

zašto dugo da živi?

51.              Jače nego vatra

međ' nevernim prijateljima

gori prijateljstvo pet dana;

al' uskoro zgasne

kad dođe šesti dan,

od prijateljstva ni traga.

52.              Drugima suviše

ne treba davati

zahvalni su i kad dobiju malo;

sa pola vekne

i polu-praznim peharom

            ja prijatelja nađoh.

53.              Malo more

malo peska ima

mali su umovi ljudi;

iako ljudi nisu

po pameti jednaki

svi su tek polu-mudri.

54.              Umereno pametan

treba da budeš

ne isuviše mudar;

nije najsrećniji

onaj čovek

koji isuviše zna.

55.              Umereno pametan

treba da budeš

ne isuviše mudar;

      retko je radosno

      srce onog

      ko je isuviše uman.

56.              Umereno pametan

treba da budeš

ne isuviše mudar;

      sudbu svoju unapred

      ne treba da znaš

      to samo brigu stvara.

57.              Cepanica pali

drugu cepanicu

jedan plamen podstiče drugi;

čovek poznat postaje

sa ljudima zboreći

a budala ćuteći.

58.              Rano mora ustati

onaj koji želi

život i bogatstvo da stekne;

retko će plen uhvatiti

vuk koji leži,

a spavalica postići uspeh.

59.              Rano mora ustati

onaj što ljude zapošljava

i ko sebi traži posao;

mnogo gubi onaj

ko ujutru spava

poletan je već pola bogatstva stekao.

60.              Po suvim cepanicama

i korama za krov

čovek treba da se meri;

po drvetu za ogrev

koje će mu trajati

pola godine il' četvrt.

61.              Čist i sit treba

na sabor da jašeš

i kad ti je odeća pohabana;

ne stidi se svojih

čarapa i cipela

još manje svog bednog konja.

62.              Kao orao iznad

drevnog okeana

koji na svoj plen kidiše;

takav je onaj

ko na saboru vidi

da niko uz njega nije.[2]

63.              Mora da zna kako

da pita i odgovara

onaj ko želi da ga smatraju mudrim;

otkrij tajne jednom

ali ne i dvojici

što znaju trojica, znaju svi.

64              Obazriv čovek

svoju moć treba

umereno da koristi;

kad se među hrabrim

ljudima on nađe

shvata da od njega ima hrabrijih.

65.              ---------------------------

---------------------------

reči koje čovek

kaže drugima

često mu se loše vrate.

66.              Na neke gozbe

prerano stigoh

na druge, pak, prekasno;

            pivo beše ispijeno

            ili još nespravljeno

            malo toga ostaje za nevoljenog.

67.              Ovde i onde

pozivahu me ako

prihvatah obrok bez mesa;

al' u kući prijatelja

dva buta visiše

ja pojedoh jedan.

---

[1] strašila

[2] Na saboru ili skupštini (Tingu) vodile su se parnice u kojima su učestvovali pripadnici različitih okruga i klanova. Onaj ko je imao više pristalica izvlačio je korist iz parnice, a gubitnik je morao da mu plaća odštetu.

Havamal

68.                  Sinovima ljudi

vatra je najdraža

i pogled na svetlo Sunce;

dobro zdravlje

ko zna da ga sačuva

i život bez mrlje na duši.

69.                  Nije tako jadan

onaj sa slabim zdravljem

Nnekome su sinovi radost;

nekome rođaci,

nekom bogatstvo

nekom dobro urađen posao.

70.                  Bolje živ

nego mrtav biti

živ ćeš lako kravu steći;

videh požar kako besni

na imanju bogataša

a kraj vrata on mrtav leži.

71.                  Ćopavi može

jahati konja

bezruki stoku čuvati;

srećniji je slepac

nego onaj spaljen

od leša nema koristi.

72.                  Dobro je sina imati

makar kasno rođenog

koji za ocem ostaje;

teško može spomenik

kraj puta stajati

ako ga sin za ocem ne podigne.

73.                  Dvoje bitku vode

jezik je ubica glave,

u svakoj kabanici

pesnicu očekujem.

74.                  Rado noć iščekuje

onaj ko se užinom snabdeo

i ko jedri malim jedrima;

nepredvidive su noći jesenje

na pet dana se vreme menja

još češće tokom meseca.

75.                  Ne zna onaj

ko ništa ne zna

da zlato ljude može glupim učiniti;

jedan je bogat

drugi siromašan

ne treba ga zbog toga kriviti.

76.                  Pune torove videh

kod sinova Fitjunga

sad nose prosjački štap;

bogatstvo traje kratko

kao treptaj oko

prijatelj je to neveran.

77.              Stoka umire

umiru ljudi

i sam uskoro moraš umreti;

ali jedna stvar

ne umire nikad

slava onoga ko slavu zasluži.

78.              Stoka umire

umiru ljudi

i sam uskoro moraš umreti;

      ali jedna stvar

      ne umire nikad

      sud o svakoj smrti.

79.              Ako priglup čovek

osvoji ljubav devojke

ili stekne bogatstvo;

ponosniji postaje

al' ne i mudriji

pa srlja pravo u glupost.

80.              Ako od runa tražiš odgovor [1]

―runa koje stvoriše bogovi;

koje ispisaše višnji

i koje Odin oboji

―tačan ćeš odgovor dobiti:

najpametnije je ćutati.

81.              Uveče dan hvali

ženu kad je spaljena,[2]

oružje kad je upotrebljeno;

mladu kad je udata,

led kad je pređen,

pivo kad je ispijeno.

82.              Kad je jak vetar

drvo obaraj

kada je blag, isplovi

mnoge oči

danju gledaju

pa s devojkom u sumrak zbori,

od broda traži brzinu,

udarce od mača

zaštitu od štita,

od devojke poljubac.

83.              Kraj vatre pivo ispijaj,

preko leda skijaj,

kupi mršavog konja,

i mač što izgubi sjaj,

konja kod kuće hrani,

a u dvorištu psa.

84.              Nemoj verovati

ženi kad se kune

nit' devojačkim rečima;

jer srca su im

na kolovratu stvorena

laž u grudima smeštena.

85.              Luku što puca,

plamenu što gori,

vuku koji proždire;

gavranu što kriči,

vepru što grokće,

drvetu s iščupanim korenjem,

86.              streli koja leti,

talasu koji se obrušava,

tankom ledu,

zmiji što je sklupčana,

onom što žena priča u krevetu,

slomljenom maču,

moru kad je uzburkano,

ključalom kotlu,

87.              bolesnoj teladi,

           tvrdoglavom robu,

           laskanju veštice,

           tek ubijenom neprijatelju,

          

88.              ubici brata

ako ga sretneš na putu,

kući koja je dopola spaljena,

brzonogom konju

―džaba je konj

ako mi je noga slomljena―

toliko samouveren

nemoj da budeš

pa da svemu ovome veruješ.

89.              Ne veruj previše

Prvoj žetvi

niti rano poklanjaj poverenje sinu;

vreme poljem upravlja,

ćef upravlja sinom,

oboje su, dakle, prepušteni slučaju.

---

[1] Rune su se najčešće koristile za gatanje, što saznajemo iz Tacitove Germanije

[2] Stari germanski običaj podrazumevao je da žena prati muža u smrt tako što mu se pridružuje na posmrtnoj lomači.