90. Ljubav žene
prevrtljivog uma
kao vožnja je
po ledu glatkom
s konjem nepotkovanim
dve godine starim
loše ukroćenim,
il' vožnja brodom
bez kormila
ili kada hromi
po zaleđenom brdu
irvase lovi.
91.
Govoriću
otvoreno
jer oboje poznajem:
muškarac je prema ženi prevrtljiv;
najlepše govorimo
kad najviše lažemo
i najpametniju to sludi.
92.
Lepo
zbori
i poklone nudi
kad ženu želiš da osvojiš;
hvali lepotu
blistave devojke
takav je udvarač pobednik.
93.
Zbog
ljubavi njegove
nikad ne krivi
čoveka drugog;
često lep lik
zavede pametnog
a budala ostane imun.
94.
Zbog
gluposti njegove
nikad ne krivi
čoveka drugog;
moć ljubav može
budalom učiniti
i onog mudrog.
95.
Um
zna šta
u srcu stanuje
čovek poznaje sebe najbolje;
najveća je boljka
kada čovek mora
da živi bez zadovoljstva.
96.
Ovo
shvatih
dok međ' trskom sedeh
i ljubavnicu čekah;
slatku devojku
što sve mi beše
al' ne beše mi suđena.
97.
Bilingovu
kćerku
u krevetu nađoh
gde spavaše kao Sunce divna;
džabe bi mi bila
titula plemića
ako to telo ne bih mogao da imam.
98.
„Uveče
ponovo
dođi , Odine,
ako želiš da me imaš;
zlo bi bilo
ako neko sem nas
za naš tajni čin zna.“
99.
Požurih
natrag
nadajući se radosti
ne slušajući savesti glas;
verovah da uskoro
od devojke dobiću
beskrajna zadovoljstva.
100.
Dođoh
ponovo
kad pade noć
svi ratnici behu budni;
baklje nosiše
put mi pokazaše
kojim moradoh pobeći.
101.
Ponovo
dođoh
kad zora zarudi
svi u kući spavahu;
al' uskoro nađoh
psa zavezanog
za devojčinu postelju.
102.
Mnoge
lepe devojke
ispadnu prevrtljive
kad ih čovek upozna
to naučih kad poželeh
lukavstvom da osvojim
onu mudru devojku;
pa podsmeh dobih
umesto medovine
i nikad ne ležah
u njenom naručju.
103.
Kući
budi veseo,
prema gostima darežljiv,
oprezan u svom držanju;
vedar i govorljiv.
ako želiš mudrost steći
uvek govori o dobrom
onog koji uvek ćuti
nazivaju budalom.
104.
Starog
diva posetih
živ se kući vratih
slabo od ćutanja tamo imah koristi;
svoj cilj postigoh
sa mnogo reči
u Sutungovoj dvorani.[1]
105.
Ratijeva
usta[2]
put mi načiniše
napraviše stazu kroz brdo;
jotunski putevi
behu oko mene
tako rizikovah život.
106.
Na
zlatnom prestolu
gunlod mi dade
da pijem čudesnu medovinu;
zlu nagradu dadoh joj
za herojsko srce
za njenu dušu ranjenu.
107.
Lukavo
prerušen
svoj cilj postigoh
malo šta manjka mudrom;
jer Odreri je sad[3]
u Midgard donesen
u to stanište ljudsko.
108.
Teško
bih, verujem
domu stigao
pobegao iz jotunske zemlje;
da ne bi Gunlod
dobre devojke
koja svinu ruke oko mene.
109.
Sledećeg
dana
dođoše divovi
s Harom da razgovaraju
(u dvorani Harovoj)
oni za Bolverka pitahu;[4]
da li je među Asima,
ili ga ubi Sutung?
110.
Zakletvu
na prsten
mislim da Odin položi
ko da mu sad veruje na reč?
On je taj što ukrade
Sutungovu medovinu
zbog njega Gunlod plakaše.
Нема коментара:
Постави коментар