Voluspa

Odin iz stoletnog sna budi uspavanu proročicu Valu. Ona mu saopštava tajne nastanka sveta, tajne bogova i proriče njihov kraj u Ragnaroku, Sumraku bogova.

          1.                  
Za pažnju molim svete rodove

sve silne i sitne

Heimdalove sinove;[1]

želiš li, Valfadere,[2]

da ispričam priče stare,

koje drevni spevaše,

koje pamtim prve?    

          2.                  
Jotuna se prvih sećam

u prastarju rođenih
 onih što me othraniše
nekada davno (3) 
pamtim devest svetova
njih devet na drvetu    
čije moćno korenje
                                         stajaše pod zemljom (4).                                       
                                                        

                         

            3.                   

Doba beše davno

kad Imir bejaše.

nit' peska, nit’ pučine,

ne beše, ni talasa;

zemlja ne postojaše,

niti nebo iznad

ni trave ne beše

samo Ginungagap.[5]

       4.                   

Dok sinovi Burovi

tlo ne uzdigoše,

oni što silni

Midgard stvoriše;[6]

zemlja beše zelena,

zalistala lukom,

a kamenje grejaše

Sunce sa juga.

       5.                   

Sunce pruži sa juga,

sestra Mesečeva, [7]

svoju desnu ruku

preko celog neba;

ona ne znade

gde je njen dom

Mesec ne znade

moć koju ima.

nit' znadoše zvezde

gde da se smeste.

         6.                   

Tad sedoše bogovi

na stolice za većanje

svi sveti i silni

pa održaše savet;[8]

noći i mene,

oni imenovaše

dadoše nazive

zori i danu,

ustanoviše veče

i vreme užine

odrediše kako

da broje se godine.

        7.                   

Sreću se Asiri[9]

na polju Idavolu,

hram i svetilište

visoko stesaše;

nakovnje stvoriše,

klešta napraviše,

alat spraviše

i nakit skovaše.

8. 

U miru svog doma

na tablama se igrahu,

ne znadoše šta znači

nemati zlata,

sve dok ne dođoše

one tri neveste,

moćne i silne

iz divovskog sveta.[10]

         9.                   

Tad silni i sveti

bogovi sedoše

na stolice za većanje

I savet se održa;

većahu kako da

stvore patuljke

od krvi Brimija

i Blainovih udova.[11]

    10.               

Motsognir tamo

beše najpoznatiji

u plemenu patuljaka,

a  Durin drugi;

patuljke od zemlje

mnoge stvoriše

čoveku slične,

k'o što reče Durin.[12]

      11.               

Nii i  Nidi,

Nordri i Sudri,

Austri i Vestri,

Atjolf i Dvalin,

Bivor, Bavor,

Bombur, Nori,

An i Anar,

Mjodvitnir, Ai.

     12.               

Vig i Gandalf,

Vindalf, Train,

Vit i Lit

Tek, Tror i Torin,

Nir i Nirad,

Regin i Radsvid―

sad sve patuljke

redom nabrojih.

     13.               

Fili, Kili,

Fundin, Sviur,

Hepti, Vili,

Hanar, Nali,

Frag, Hornbori,

Freg i  Loni,

Einskjaldi,

Aurvang, Jari.

     14.               

Sad, patuljke

u pratnji Dvalinovoj

nabrojati moram.

sve do Lofara;

kamenje ostaviše,

i kroz vlažnu zemlju

dom svoj tražiše,

do Jorovola.

     15.               

Beše tu Draupnir

Dolgtrasir i Ori

Hlevang, Gloin,

Hor, Haugspori,

Skirnir, Virvir

Dori i Andvari,

Duf, Sirfir,

Skafid, Ai.

     16.               

Alf i Ingvi,

Fjalar, Frosti,

Fin i Ginar,

Eikinskjaldi;

svi potomci

plemena Lofarevog

neka se pamte,

dok vremena traju.

---

[1] Heimdalovi sinovi su ljudi jer je jer Heimdal u liku Riga začeo ljudski rod i podelio ga na tri staleža (poema Rigovo nabrajanje)

[2] Valfader tj. Otac palih je Odin

[3] Jotuni su džinovi, neprijatelji bogova, mada se sa bogovima međusobno žene i udaju. Oni su najstarija rasa a žive u svetu pod imenom Jotunheim. Proročica kaže da su je podigli Jotuni, dakle, ona je divovskog roda.

[4] Devet svetova koje spominje proročica Vala čine kosmičko drvo― jasen Igdrasil. Tih devet svetova su: Asgard (svet bogova Asira) Midgard (svet ljudi), Helheim ili Hel (svet mrtvih), Jotunheim (svet divova), Vanaheim (svet bogova Vanira), Svartalfheim (svet patuljaka), Ljosalfheim (svet vila), Muspelheim (svet vatrenih divova) i Nifelheim (carstvo leda).

[5] Treća strofa opisuje stvaranje sveta, sam trenutak prapočetka, kad je na svetu postojao samo bezdan Ginungagap i div Imir, od čijeg tela su, kasnije, bogovi načinili svet.

[6] Bur (Začetnik) bio je sin diva Burija koji je oživeo kada je krava Audhumla lizala kosmički led. Sinovi Bura su Odin, Vili i Ve. Midgard je svet ljudi a ova reč prevodi se kao središnji vrt.

[7] Sunce je kod Nordijaca ženskog pola

[8] Ovde vidimo da bogovi odlučuju demokratski, za šta postoji veoma jednostavno objašnjenje. Naime, ova pesma je, prema rezultatima dosadašnjih istraživanja, najvećim delom je nastala u desetom veku (mada ima i starijih delova). Mesto njenog nastanka je Island― ostrvo na kome je upravo u desetom veku uveden prvi evropski parlament Ting. Više informacija o Tingu i Altingu u Rečniku.

[9] Asiri ili Asi― jedna od dve rase bogova

[10] tri neveste divkinje su Norne―nordijske suđaje o kojima će biti više reči kasnije. Do ovog momenta bogovi su bezbrižni, oni igraju nekakvu igru na tablama ali dolaskom Norni sudbina kosmosa počinje da se oblikuje. A kao što ćemo na kraju Voluspe videti, ona nije nimalo milostiva prema nordijskim bogovima.

[11] Blain i Brim su neka od imena diva Imira. Imir je poslužio kao građa za sve što postoji u kosmosu pa i za stvaranje patuljaka.

[12] Motsognir znači umorni dok Durin znači pospani. Patuljci stvaraju oblike čoveku slične što se obično tumači kao stvaranje prvih ljudskih telesa. Videćemo kasnije ko je dao dušu i život ovim ljudskim telima.