Havamal
147.
Bajalice
znam
koje ni kraljeva žena ne zna
niti iko od ljudi;
pomoć se prva zove
i ona će ti pomoći
protiv bola, bolesti i tuge.
148.
Drugu
znam
koja treba onima
koji žele da isceljuju
------------------------
------------------------
149.
Treću
znam
ako imam potrebu
da oslabim svoje neprijatelje;
tupim činim
njegova sečiva
ne ranjava više njegovo oružje.
150.
Četvrta
mi treba
ako mi u lance
ruke i noge okuju;
tada bajam
i slobodan postajem
okovi s udova padaju.
151.
Peta
mi treba
ako vidim da neprijatelj
koplje u vojsku hitne;
ja koplje zaustavljam
kol'ko god brzo bilo
samo ako ga pogledom stignem.
152.
Šesta
mi treba
ako neko protiv mene
ureže rune na magijskom korenu;
bajam tako da
zlo mu se vrati
i nesreća sruči na njegovu glavu.
153.
Sedma
mi treba
ako vidim da gori
hala oko mojih prijatelja;
ma koliko plamen
široko goreo
ugasiće ga bajalica moja.
154.
Osmu
bajalicu znam
koja može svima
biti od velike koristi;
ako sinovi kneza
počnu da se mrze
mogu da ih pomirim.
155.
Deveta
mi treba
ako me nevolja natera
da spašavam brod koji tone;
umirujem vetrove
i prisiljavam more
da na počinak ode.
156.
Deseta
mi treba
ako vidim u vazduhu
veštice kako lete;
bajam tako
da um im pomuti
da ih razobličim, i put im zametem.
157.
Jedanaestu
bajalicu znam
ako u bitku treba da vodim
svoje drage prijatelje;
štitovima bajam,
pa svi kreću osnaženi
u bitku neranjivi
iz bitke neranjivi
kući stižu čitavi.
158.
Dvanaestu
znam
ako na drvetu vidim
čoveka obešenog;
urezujem rune i bojim
pa on s vešala silazi
i razgovara sa mnom.
159.
Trinaestu
znam
ako vodom poprskam
sina kog dobi ratnik;
kad u bitku pođe
poginuti neće
niti od mača pasti.
160.
Četrnaestu
znam
ako želim da kažem
ljudima imena bogova;
sve ih dobro poznajem
bogove i vile
malo ljudi ovo zna.
161.
Petnaestu
znam
koju patuljak Tjodreri
kraj vrata Delinga pevaše;
bogovima bajaše snagu,
vilama veštinu,
Odinu mudrost bajaše.
162.
Šesnaestu
znam
ako naklonost mudrice
poželim da dobijem;
belorukoj devi
preokrećem misli
i duh joj preobrćem.
163.
Sedamnaestu
znam
ako želim da devojka
od mene često ne odlazi;
ove bajalice,
Lodfafnire,
koje ljudi ne poznaju
dugo ćeš uzalud pevati,
mada je dobro
ako ih upamti,
korisno, ako ih nauči
a ako ih usvoji,
biće ti od pomoći.
164.
Osamnaestu
znam
koju nikad ne kazujem
devojci ili ženi
―najbolje je kad je
samo jedan ume,
takav je bajalicama kraj―
osim onoj jednoj
u čijem naručju ležim
ili mi je sestra.
165.
Sad
su izrečene
reči Harovoj, u hali Harovoj
za dobrobit ljudi,
a za nesreću roda jotunskog;
sreća onom ko ih kaza,
sreća onom ko ih poznaje,
sreća onom ko ih slušaše,
ko ih nauči, neka ih koristi.
Нема коментара:
Постави коментар