Ritual

S moje desne strane je napuštena staja

iza mene jabuka je počela da rađa

na Zapadu od mene se planine zelene

ispred mene stari orah na kog Runu bacam.

 

I dok bosim stopalima dodirujem zemlju

crpeći nepresušnu energiju njenu

iznad mene bleštavi belesa se Asgard

rasipajući na zemlju svetlost severnu.

Na četiri strane tad postavljam Čekić 

I ispod i iznad, da tu zlo zastane  

granicu mu pravim da ne čuje Jotun 

reči koje izgovaram u momentu tom.

 

Tad postajem Igdrasil, tad sveto sam drvo

krošnja mi je međ’ zvezdama, u zemlji mi koren

i mač sam u koricama ali ne još dugo

jer su vatre Ragnaroka počele da gore.

Tacit: O Germanima i alkoholu

  "Piti i dan i noć, kod njih nije nekakva sramota. Na pijankama se često posvađaju, i tada se retko psuju i grde, nego obično padne krv i po koji pogine. Ali pri tim pijankama rešava se i o izmirenju zavađenih, udešavaju se svadbe, biraju starešine, pa se čak rešava i o ratu i miru, kao da njihov duh nije u kojoj drugoj prilici oduševljen za velike stvari! Germanci, koji ne znaju za lukavstvo i pretvaranje, otkriju naivno i u šali, sve što im je na srcu, i tako se sasvim lepo sazna šta koji misli. Idućeg dana rešava se ponovo. I jedan i drugi momenat imaju svoga razloga: Germanci se savetuju onda kad nisu u stanju da lažu, a donose odluku onda kad nema verovatnoće da će da pogreše."

Tacit, "Germanija", u prevodu Veselina Čajkanovića

Pravljenje Runa

  Pre nego što počnete da pravite svoje Rune morate obezbediti odgovarajući materijal. Ako planirate da pravite Rune od drveta računajte da će mu trebati neko vreme da se osuši, a bilo bi poželjno i da nabavite odgovarajuće alate kojim ćete ga obrađivati.

Materijal

  Rune se obično prave od drveta jer se ono najlakše obrađuje. Glina takođe može da dođe u obzir ali ona je pogodnija za pravljenje talismana (runskih ili nekih drugih) . Ako osetite potrebu da svoje Rune napravite u kamenu ili, pak, kristalu slobodni ste to da učinite, s tim da ćete morati da nabavite i alatke za obradu tih sirovina. Raspitajte se kod kamenorezaca ili sličnih zanatlija šta vam je od alata potrebno. Što se drveta tiče, proleće je idealno vreme za odlazak u obližnji park ili šumu gde ćete moći da otsečete jednu granu za sebe. Ukoliko niste u prilici da to učinite ili se plašite da će vas neko uhvatiti dok to radite možete uraditi sledeće: proverite da li neko u vašoj okolini prodaje drva za ogrev. Kupite ili zamolite prodavca za par cepanica od kojih potom možete napraviti Rune. Od stolara takođe možete uzeti i obrađeno drvo (daske, letve).

Preporučljivo je da Rune napravite od drveta koje neće lako pucati i koje nema izražene nepravilnosti (kvrge ili šupljine). U obzir mogu da dođu, recimo, trešnja, bukva, orah ili hrast. Kako je jasen sveto germansko drvo možete pokušati da napravite Rune i od njega. Važno je da drvo otstoji neko vreme da ne bi počelo da puca kada počnete sa obradom. Slobodno možete odseći više od 24 diskova sa jedne grane i kasnije upotrebiti one koji nisu napukli. Od diskova kasnije formirajte pravougaonike ili ih ostaviti takve, ako želite okrugle Rune. Spremni ste za urezivanje!

Alat

Somenula sam da vam za pravljenje Runa od kamena treba specijalizovan alat koji je najčešće skup i komplikovan za rukovanje. Zato sam vam preporučila glinu i drvo kao pogodnije za obadu, a alat ko vam je za to potreban nije teško nabaviti. Štaviše, Rune možete urezivati u glinu bilo čime, a  za oblikovanje vam nije potrebno ništa osim ruku.

Drvo morate prvo iseći. Za sečenje grane i pravljenje diskova potrebna vam je testera za drvo, a moj vam je savet da ti diskovi ne budu deblji od 1, 5 cm (santimetar je dovoljan ali možda ćete želeti da išmirglate diskove pa je bolje da odsečete deblje parčiće). Rune su obično pravougaonog oblika pa će vam biti potrebna i tanja testera da od diskova napravite pravougaone pločice. Testerica za opšte- tehničko obrazovanje je idealna za tu svrhu. Za urezivanje će vam najbolje poslužiti dleto ili nožić za drvo. Takođe možete koristiti i skalpel, ali kraći. Urezivanje običnim nožem ili atameom (nož koji koriste veštice)  dolazi u obzir ali ćete njima pre moći da grebete po drvetu nego da rezbarite. Na vama je da odlučite koje ćete sredstvo upotrebiti. Ostaje vam još samo da rešite gde ćete čuvati svoje Rune. Možete sašiti vrećicu od prirodnog materijala ili napraviti posebnu kutiju za njih. Nije neophodno da rešite pitanje čuvanja Runa pre početka rada sa njima, ali svakako imajte na umu da one ne smeju da budu dostupne svima i da moraju da budu zaštićene od spoljašnjih uticaja.

 U inostranstvu je, inače, česta praksa da se gotove Rune kupuju u specijalizovanim prodavnicama što kod nas još uvek nije moguće. Gotove Rune se mogu naručiti i preko interneta, s tim da Rune koje niste sami napravili morate ritualno očistiti , posvetiti i povezati se sa njima. Pravljenje sopstvenog seta, opet, daleko je intimniji doživljaj i toplo vam preporučujem da to i sami učinite. 

Nordijska mapa duše

Ham- astralno telo

Litr- zdravlje, seksualna energija

Lich- fizičko telo

Vili – volja (Odinov brat je Vili)

Mod- raspoloženje

Ond- dah

Hyge – razum (jedan od Odinovih gavranova, Hugin)

Mynd – sećanje (drugi Odinov gavran, Munin)

Gothi/Gythja – više Sopstvo

Fylgja- životinjski dvojnik

Kinfylgja- predačko nasleđe

Maegen- čast, moral

Hamingja – mera sreće

Ve- čovekova Senka (drugi Odinov brat)

Wod – božansko Ja, božanska svest (Odin)

Orlog- karakter kao sudbina

Wyrd-  životna svrha

Autor mape- Raven Kaldera

http://www.northernshamanism.org/soul-map.html

Seidr i seksualna transformacija

  

  Poznato je da su se u starom nordijskom društvu seidrom većinom bavile žene, dok su se muški praktičari seidra izopštavali iz zajednice. Oni su se pogrdno nazivali “ergijima” (kao i sam Odin, koji se takođe bavio ovim nordijskim šamanizmom). “Ergi” je termin koji se ne odnosi na feminiziranog muškarca, transeksualca ili sl. kao što se prvo da pomisliti. U pitanju je prosto pogrdna reč koja se pripisuje osobi koja se ne ponaša u skladu sa svoim polom. U tom smislu, i Freja je “ergi” jer je promiskulitetna “kao muškarac”, i zavodi umesto da bude zavođena. Pokazaćemo da se praktičar seidra zapravo nalazi u stanju u kome polne kategorije nemaju nikakvo značenje, zbog čega termin „ergi“ izlazi iz okvira seksualnosti. Polnost se u tom smislu prevazilazi, transcendira, kao što se transcendira i sve ostalo tokom praktikovanja seidra.

Postoji teorija po kojoj praktičar seidra postaje dvopolan ili njegov pol postaje treći pol. Ovim se bavila antropolog Dženi Blajn u knjizi Nine worlds of seid-magic. Blajnova je pošla od činjenice da mnogi šamani širom sveta menjaju svoju odeću odećom suprotnog pola i da, posebno tokom rituala, negiraju sopstenu seksualnost. Ovaj fenomen nalazimo kod nekih sibirskih i altajskih plemena čiji su šamani muškarci ali se ponekad oblače u žensku odeću. Imaju čak i muške supružnike. Takav šaman je npr. korjaški kavau, kamčadalski koekčuč, jirka-laul-vairgin (biće-meki-čovek) kod Čukča... Sličnu pojavu je Blajnova našla kod Laponaca, ali ni Indoevropljanima nije bilo strano ovako nešto. Naime, među Skitima su postojali šamani „enareji“ što u prevodu znači „muškarci-žene“.

Kod Inuita sa Artika Blajnova je pronašla shvatanje da seksualnost nije nekakva okoštala strukura, već da je fluidna i promenjiva, pa se, po volji, može i menjati. Najupečatljiviji su joj, ipak, bili šamani iz Severne Amerike koji sebe nazivaju ljudima sa dva duha (berdache) i opisuju se kao bića trećeg pola. U takve spadaju i muškarci i žene. 

Treći pol

  Do sličnih zaključaka kao i Blajnova došao je Rejvn Kaldera, koji je i sam transrodna osoba i šaman, te autor brojnih knjiga o seidru. On smatra da u plemenskim zajednicama postoje tri pola: muški, ženski i šaman. Taj treći pol bi, dakle, odgovarao „ergiju“ kao polu koji se nalazi između muškog i ženskog, koji je i muški i ženski i koji, kao što ćemo videti, prevazilazi i samu polnost.

Ono što je Kaldera uočio u istraživanjima antropologa je da su šamani „trećeg pola“ bili više cenjeni od „običnih“ šamana, i naravno, poštovaniji od ostalih „običnih“ ljudi. Štaviše, dok se alternativna seksualnost „običnih“ ljudi osuđivala u javnosti, šamani „trećeg pola“ smatrani su superiornim bićima. Zašto? Verovalo se da su oni šamani koji su transformisali svoju seksualnost samim tim dobili različite moći (tj. da su im te moći dali duhovi). Oni su smatrani moćnijim od običnih šamana. Nakon transformacije, oni su čak i u fizičkom svetu mogli da rade ono što nisu mogli ranije. Npr. mogli su brzo da nauče veštine i poslove (do nedavno) suprotnog pola, a dobijali su za to i duhove-pomoćnike ili čak duhove-supružnike.

Ono što su zapravo uradili ovi „ergiji“ je da su uspostavili jedinstvo oba pola u sebi, što ih je dovelo do viših nivoa svesti. Postižući to jedinstvo, transformisali su se iznutra (ovo veoma podseća na pravljenje „filozofskog kamena“,  tokom kog je retorta sam čovek. On u sebi spaja Animusa i Animu, Sunce i Mesec, Jang i Jin...).  Seksualna transformacija šamana vidljiva je i u fizičkoj realnosti, ali i sama promena fizičkog izgleda kao i ponašanja utiče na brzinu te transformacije.

Da bi čovek došao do viših nivoa svesti, smatra Kaldera, treba da se bavi „ergi“-magijom. Ona se zasniva na promeni uloga  tokom seksualnog odnosa (sa ili bez odgovarajućih pomagala), pored toga radi se i na nekim drugim nivoima osim fizičke ravni (npr. menja se pol astralnog tela).  O ovoj temi možete saznati više u njegovim knjigama.

Trans i transformacija

  Proučavajući osobe koje se u današnje vreme bave seidrom Blajnova je ustanovila da se termin „ergi“ može upotrebiti i na drugi način. „Ergi“ , prema njoj, opisuje i stanje u kome se nalazi osoba u transu, a to je stanje u kome individua gubi sve odlike svoje telesnosti uključujući i polnost. Pored toga, gubi se i ono što se naziva Egom, jer individua koja vrši seidr postaje jedno sa svetom duhova. Praktičara zahvata jedna opšta transformacija, tokom koje se menja njegov odnos prema spoljašnjem svetu, svetu duhova, ljudima i društvu uopšte.

Stanje transa je po svojoj prirodi slično stanju svesti individue tokom seksualnog odnosa. Čak i novija naučna istraživanja pokazuju da je seks povezan sa izmenjenim stanjem svesti. Stari Nordijci su još odavno uočili ovu vezu, zbog čega je njihova boginja seidra, Freja, bila istovremeno i boginja seksa. Ne čudi zato to što je „ergi“-magija bila deo šamanske prakse kod Nordijaca, kao što je to slučaj i sa narodima o kojima je već bilo reči.

 Transformacija koja zahvata praktičara seidra izdvajala ga iz je iz društvene zajednice, u čijoj je prirodi da odbacuje one koji su drugačiji. Individua koja u stanju transa gubi odlike svoje polnosti, svoju telesnost i sopstvenu ličnost, individua koja prekida veze sa svetom ljudi i postaje deo sveta duhova prestaje da bude punopravni član društva. Šamani u svim krajevima sveta na isti način su izdvojeni iz društva kao što su biili praktičari seidra. Zajednica je zazirala čak i od lokalnih iscelitalja, babica i sličnih pojedinaca, iako su oni, paradoksalno , bili korisni društvu. U skladu s tim, treći smisao termina „ergi“ bio bi „izopštenik“, „izgnanik“, „otpadnik“.  Isti smisao ima i reč  „varg“ (vuk).

 Promena obličja

  Logično je da onaj koji može da prevaziđeili promeni svoj pol, ili bar pol svog astralnog tela, može da promeni i svoj ljudski lik u životinjski. Praksa promene obličja (shapeshifting) bila je deo seidra kao što je i deo svake šamanske prakse, gde god da se ona vršila. Nordijski šamani pretvarali su se u vukove, ptice, vidre, ribe i dr. što je zabeleženo u sagama. Ipak, nisu se samo šamani bavili promenom obličja, a samim tim nisu bili ni jedini koji su se bavili „ergi“-magijom.

Većini su poznati berserci — ratnici za koje se verovalo da su posednuti duhom medveda, koji su se u borbi odlikovali životinjskom snagom i brutalnošću. Pored njih, postojali su i „ulfsark“-ratnici  („vučja košulja“), a i jedni i drugi koristili su halucinogene pod čijem uticajem su imali utisak da im telo prekriva krzno.  Moglo bi se reći da se i u ovom slučaju radilo sa astralnim telom čijom se promenom menjalo i fizičko. 

Smatra se da su berserci i ulfasrci prolazili kroz neku vrstu homoseksualne inicijacije tj. da su menjali svoj pol u „treći“. Isto se pripisuje i „vargama“. U pitanju su bili članovi  ratničkih družina sastavljenih od izgnanika iz zajednice, koji su živeli u šumama deleko od civilizovanog sveta. Ne samo što ovi ljudi su živeli kao vukovi, verovalo se i da se pretvaraju u vukove, love kao vukovi...

Sačuvana je stara nordijska bajalica koja spominje varge: „Zovi me vukom i postaću ergi“. (u eng. veziji :“ Call me varg; and I'll be arg“).

Receptivnost

  Poslednje značenje  reči „ergi“ je „prijemčiv“ (kao i ostala značenja , i ovo je samo različiti aspekt iste stvari). Praktičar seidra prijemčiv je za van-čulne utiske, otvoren za mistična iskustva, a svoj Ego je odložio na stranu da ne bi uticao na bavljenje šamanizmom. U starom nordijskom društu ovo se izjednačavalo sa pasivnošću, što je bio jedan od izvora netrpleljivosti prema muškim šamanima. Starim Nordijcima delovalo je da muškarac koji vrši seidr preuzima ulogu žene, iako, kao što smo pokazali, polne odlike zapravo ovde ne igraju nikakvu ulogu. Ipak, jasno je zašto se položaj šamana u stanju transa posmatrao na ovakav način. On je dozvoljavao da ga obuzme božanstvo, duh, životinja ili sveti predmet, bio je prožet drugom silom, „penetriran“.

Нордијски обичаји везани за трудноћу

  

  Као Одинова жена и мајка богова, Фрига је била богиња која се најчешће везивала за трудноћу. Ту је и Фреја, као и бића по имену „дисир“, сродна нашим рожаницама.   Осим жртви које су се преносиле Фриги, Фреји и дисиру, користили су се и неки талисмани чија је сврха била да олакшају порођај. Један од таквих талисмана био је сребрни кључ чија је симболика била јасна ― он је имао сврху да отвори врата која воде бебу у нови свет. Такође, кључ је требао да олакша пут новорођенчету кроз порођајни канал и убрза сам порођај.

С тим у вези постојао је обичај и да се током порођаја отварају сва врата у кући, а овај обичај су Викинзи пренели и у Шкотску. Обред „откључавања“ доста подсећа на сличан обичај везан за светковину Мокоши. Као што смо видели Словени су „откључавали земљу“ у циљу омогућавања плодности. „Откључана“ земља могла је након тога да „рађа“ житарице, воће, поврће, лековито биље итд.
 Као што су сва врата у кући морала бити отворенеа, тако је и све што је у кући било везано, морало бити одвезано. Чак је и коса породиље морала бити распуштена.Некад су се изговарале и одређене бајалице а користила се и „Фрејина трава“ која се постављала у колевку.

 

Из поеме „Sigdrifumal“ сазнајемо да су се и одређене руне користиле да би се омогућио лак порођај. Иако поема не наводи које су конкретно биле те руне, са сигурношћу можемо да кажемо да је једна од њих била Беркана, руна мајке али и руна здравља и новог почетка. Ту су Лагуз (женска руна и руна воде) и Пердхро (руна обнове, регенерације, плодности). Могуће је и да су руне биле спојене у једну („везане“)  што је поступак описан у средњевековно магијском приручнику „Galdraboku“.

Судбину новорођенчета одређивале су Норне којима је такође требало принети жртву. Оне су идентичне нашим Суђајама.