Нордијски обичаји везани за трудноћу

  

  Као Одинова жена и мајка богова, Фрига је била богиња која се најчешће везивала за трудноћу. Ту је и Фреја, као и бића по имену „дисир“, сродна нашим рожаницама.   Осим жртви које су се преносиле Фриги, Фреји и дисиру, користили су се и неки талисмани чија је сврха била да олакшају порођај. Један од таквих талисмана био је сребрни кључ чија је симболика била јасна ― он је имао сврху да отвори врата која воде бебу у нови свет. Такође, кључ је требао да олакша пут новорођенчету кроз порођајни канал и убрза сам порођај.

С тим у вези постојао је обичај и да се током порођаја отварају сва врата у кући, а овај обичај су Викинзи пренели и у Шкотску. Обред „откључавања“ доста подсећа на сличан обичај везан за светковину Мокоши. Као што смо видели Словени су „откључавали земљу“ у циљу омогућавања плодности. „Откључана“ земља могла је након тога да „рађа“ житарице, воће, поврће, лековито биље итд.
 Као што су сва врата у кући морала бити отворенеа, тако је и све што је у кући било везано, морало бити одвезано. Чак је и коса породиље морала бити распуштена.Некад су се изговарале и одређене бајалице а користила се и „Фрејина трава“ која се постављала у колевку.

 

Из поеме „Sigdrifumal“ сазнајемо да су се и одређене руне користиле да би се омогућио лак порођај. Иако поема не наводи које су конкретно биле те руне, са сигурношћу можемо да кажемо да је једна од њих била Беркана, руна мајке али и руна здравља и новог почетка. Ту су Лагуз (женска руна и руна воде) и Пердхро (руна обнове, регенерације, плодности). Могуће је и да су руне биле спојене у једну („везане“)  што је поступак описан у средњевековно магијском приручнику „Galdraboku“.

Судбину новорођенчета одређивале су Норне којима је такође требало принети жртву. Оне су идентичне нашим Суђајама.