Volve — nordijske veštice

  Poslednjih decenija nordijska magijska praksa stiče sve veću popularnost, čak i među onima čija vera nije Asatru (nordijski paganizam). Iako se ova praksa najčešće svodi na rad sa Runama, ona obuhvata mnogo širu oblast. Jedan njen deo predstavlja seid koji je veoma blizak klasičnom šamanizmu. U stara vremena, seid-om su se najčešće bavile žene pa ćemo reći nešto više o ovim nordijskim „vešticama“.

  Nordijske žene koje su se bavile magijom nazivale su se volve. Reč volva je indoevropskog porekla, a slična reč postoji i u slovenskim jezicima ― volhovina. Etimološki, ova reč dosta podseća na naziv za jedan deo ženskog polnog organa (vulva), a ta sličnost nije slučajna. Zbog sposobnosti rađanja, žene su se u stara vremena smatrale božanskim, i povezivale su se sa onim magijskim i mističnim. Ženama su se pripisivale i mistične moći kao što je, recimo, sposobnost proricanja budućnosti. Stari Germani su žene sa ovim moćima veoma poštovali, a neke od ovih žena, kao na primer Veleda, bile su njihove plemenske predvodnice.

Druga varijanta tumačenja reči volva glasi da ovaj naziv znači „žena sa štapom“. Iz ovog tumačenja moderna volva Kari Tauring razvila je filozofiju Volva Stav, kao i sistem magijskih vežbi tokom kojih se koristi štap. Po njoj, štap predstavlja Runu Isa, a kada je on u dodiru sa zemljom, štap povezuje volvu sa podzemnim i nebeskim svetom. Kari koristi štap pri davanju ritma magijskim pesmama, ali i za postizanje stanja transa. 

Kako su izgledale volve?

  Na osnovu ostataka nađenih u grobnicama volvi saznajemo da su ove žene zaista koristile magijski štap. Neizbežna je bila i vrećica sa amajlijama pričvršćena za pojas. Pronađena su takođe semena bunike, koriščena za izazivanje stanja transa. Ovo semenje bacalo se u vatru, a dim koji bi volva udisala izazivao je osećaj letenja. Osim što ima halucinogena svojstva, bunika je poznata i kao afrodizijak. To nam sugeriše da su se volve bavile nekom vrstom seksualne magije, što je bilo u skladu i sa prirodom seid-a. Naime, božanska pokroviteljka seid-a, Freja, istovremeno je boginja magije i seksa. U prilog teoriji o korišćenju seksualne magije među volvama, govori i sledeća činjenica: muškarci koji su praktikovali seid (a takvih je bilo vrlo malo) smatrali su  se „onima koji su se odrekli svog pola“.

Najpoznatiji opis volve nalazi se u „Sagi o Eiriku Crvenom i Egilu Islanđaninu“. Ova saga sadrži opis volve Torbjorg, koja je došla u jedno grenlandsko selo da proriče budućnost. Torbjorg je bila ogrnuta plavim plaštom posutim kamenjem, a na glavi je imala crnu kapu od junećeg krzna. Cipele su joj bile od telećeg krzna, a rukavice od mačijeg. Oko vrata je nosila ogrlicu od staklenih perli, a u ruci štap sa kuglom na vrhu. Svaki deo Torbjorgine odeće ima neko magijsko značenje. Njen plašt, na primer, veoma nalikuje na onaj koji je nosio Odin, dok se krzno mačke dovodi u vezu sa Frejom. Pomenuta saga spominje i jednu istorijsku ličnost koja se smatrala „velikom čarobnicom“. Bila je to kraljica Gunhilda, koja je umela da menja svoje obličje, baca čini i sl. To nas dovodi do sledećeg pitanja: čime su se sve bavile volve?

Magijska praksa

  Kao što vidimo, volve su, pre svega, bile proročice i u moderno vreme se one često bave proricanjem. Nekadašnja praksa proricanja sa „visokog sedišta“ popularna je i danas, otkad ju je obnovila Dijana Pakson. U sebe uključuje padanje u trans uz pomoć bubnjeva, a cilj obreda je odlazak u podzemni svet. Pored volve, dakle, u obredu učestvuje i bubnjar, ali i Vodič kojeg volva prati na putu za Hel. Zašto se u Helu nalaze odgovori na pitanja o budućnosti, i kako detaljnije izgleda obred, možete lako naći na Internetu.

Volve se nisu ograničavale samo na kazivanje budućnosti, što pokazuje činjenica da postoji poseban naziv za proročicu ― spákona. Žena se mogla baviti i verbalnom magijom — galdorom i tada se zvala galdrkona. Ovo ne znači da ona istovremeno nije mogla biti i volva, jer volve su poznavale mnoge veštine. Videli smo već da volvama nije bila strana ni seksualna magija, kao ni promena obličja, omiljena svim šamanima. U srednjem veku germanske žene su se najviše bavile upotrebom magijskog bilja. Dosta informacija o magijskoj upotrebi bilja kod germanskih naroda može se naći u knjizi Ancient fires of Midgard. Knjigu je pisala Andrea Nebel, još jedna moderna volva.

Moderne volve

  Da vidimo kakve su danas moderne volve i koje su najpoznatije naslednice veštičije kraljice Gunhilde. U vikinškom periodu i ranije, volve su bile žene koje nisu bile sputane zakonima patrijahalnog društva, oslobođene uloge koje su tadašnje žene imale. Bile su vrlo poštovane zbog svojih sposobnosti i dragi gost u svakoj kući. Današnje volve su slične njima... One takođe mogu da imaju autoritet u okviru svojih zajednica i često dobijaju titulu gidje, sveštenice. One su nezavisne, emancipovane žene, svesne svojih vrednosti i ponosne na svoj pol. Uobičajeno je da su deo feminističkog pokreta i da pišu knjige i članke o „ženskim misterijama“. Jedna od modernih volvi Ingona Desmond svoje članke uvek završava rečima „oslobodite se“. Ovde se, naravno, misli na oslobađanje od stega društva ali i ličnih predrasuda, blokada, frustracija. Jasno je, dakle, o kakvim se ličnostima radi, tako da ćemo sada predstaviti neke od poznatih volvi:

Dijana Pakson — spisateljica poznata po pričama fantastike, romanima i novelama. Kod nas je preveden serijal o Gospama Avalona, na kome je radila zajedno sa Merion Cimer Bredli. Na visokim je funkcijama u brojnim paganskim organizacijama Najzaslužnija je za obnavljanje spa-prakse koju smo identifikovali kao proricanje. Dijana i njeno društvo Hrafnar organizuju radionice za sve one koji žele da sednu na „visoko sedište“  i okušaju se u seid-u. Njene instrukcije vezane za duhovna putovanja vrlo su korisne.

Freja Asvin — poznato ime većini onih koje zanima okultizam. Rođena sa sposobnošću predviđanja i drugim „moćima“, vrlo brzo se afirmisala na britanskoj okultnoj sceni. Inicirana je u Wiccu od strane Aleksa Sandersa, a „zanat“ seid-a je ispekla u Hrafnaru. Osnovala je evropski Ring of Troth, krovnu Asatru organizaciju u Evropi. Najpoznatija je ipak kao Majstor Runa. Drži runske kurseve i trenutno živi u Španiji. Bavi se astrologijom, magijskom muzikom i slikanjem sa okultnom tematikom.

Kari Tauring — Spemenuli smo je već u odeljku o etimologiji. Njena ideja o „ženi sa štapom“, inkorporirana u filozofiju Volva Stav, učinila ju je jednom od popularnijih američkih volvi. Sa svojim štapom Kari nastupa na brojnim paganskim i vikinškim festivalima. Izvodi interpretacije izvornih skandinavskih pesama kombinovanih sa hipnotičkim ritmom i runskim formulama. Objavila je više albuma, a nastupa i kao performans-umenica.

Andrea Nebel — uvršćena je u listu modernih volvi iako je odavno prestala da bude deo Asatru scene. Potencirajući stalno svoju nezavisnost ona se otiskivala u različite duhovne vode, prihvativši na kraju budizam. Afirmisala se kao muzičar, pre svega, zbog specifičnog vokala i načina pevanja. Prošla je kroz Cradle of Filth, Hagalaz Runedance, Nebelhexe, Aghast.... Kao i muzika Asvinove i Kari, i Andreine kompozicije idealne su za postizanje stanja transa, vršenje ruske meditacije i sl.