1.
Pre
no što uđeš
u kuću nepoznatu
svud gledaj pažljivo
oprezan budi;
jer nikad se ne zna
da li neprijatelj
unutra na klupi sedi.
2.
Pozdrav
domaćinu!
Gost je pristigao,
gde li će unutra sesti?
Poziv čeka nerado
onaj kome je potrebno
da se ogreje i založi.
3.
Vatra
je potrebna
onom ko pristiže
i hladno mu je oko kolena;
hrana i suva odeća
potrebni su onome
što putovaše preko planina.
4.
Voda
i ručnik
i reči dobrodošlice,
nek' ga sačekaju pre gozbe;
ako mu čast ukažu
i bude ponovo pozdravljen
morat' će se vladati dobro.
5.
Razum
je potreban
onom koji putuje
mnogo mudar ne mora biti kod kuće;
ml' budala koja sedi
Među mudrim ljudima
postaje predmet poruge.
6.
Oštrinom
svog uma
Se ne treba hvaliti
bolje to za sebe zadrži;
kad u goste dođe
mudar i ćutljiv
retko mu se neko zlo desi
(jer niko boljeg prijatelja
nema od svoje mudrosti).
7.
Oprezan
gost
kad na gozbu stigne
četvoro očiju otvara;
uši mu slušaju,
oči gledaju,
tako se pametan čuva.
8.
Srećan
je onaj
kog drugi hvale
i govore ljubazno s njim;
teško je kad
priznanje drugih
leži u grudima zatvorenim.
9.
Sretan
je onaj
ko u životu ima
kod sebe mudrost i pohvalu;
često čovek može
loš savet dobiti
što iz tuđih grudi dolazi.
10.
Bolji
teret neće
čovek nikad imati
od svog razuma sopstvenog;
jer bolje je razum imat'
neg' bogatstvo nekušano
razum je uteha siromašnog.
11.
Bolji
teret neće
čovek nikad imati
od svog razuma sopstvenog;
na put niko ne nosi
goru užinu
od onog ko pretera s pivom.
12.
Ispijanje
piva nije
toliko dobro za ljude
iako tako misle;
jer što više ljudi piju
to manje razmišljaju
i svojim se umom rukovode.
13.
Ptica
nepažnje leti
iznad gozbi sa pivom
ljudima razum krade;
perje me ove ptice
ošamuti jednom
u Gunlodinoj dvorani.[1]
14.
Pijan
bejah
mrtav pijan
kod Fjalara mudrog;
al' najbolja je pijanka ona
posle koje čovek može
povratiti razum svoj.
15.
Ćutljiv
i mudar
sin kneza mora biti
i u bici hrabar;
veseo i vedar
mora biti svaki čovek
do svog smrtnog časa.
16.
Kukavica
veruje
da će večno živeti
ako borbu izbegava;
al' starost mu neće
podariti mir
ako od koplja ne strada.
17.
Budala
zeva
kad dođe na gozbu
mrmlja nešto il' muca;
ali čim dobije
piva gutalj
vidi se koliko je mudar.
18.
Ko
lutaše svugde
i daleko putovaše
samo taj može znati;
kakva je mudrost
onog što razumom
svojim može upravljati.
19.
Pehar
isprazni
ali pij umereno
govori mudro il' ćuti;
ako ranije
na počinak odeš
niko ti neće zameriti.
20.
Kad
mu razum fali
proždrljivac jede
sve dok mu ne pozli;
kad se među mudrim
ljudima on nađe
stomak ga čini smešnim.
21.
Stoka
dobro zna
kad da krene kući
i livadu napusti;
ali čovek nerazuman
svog stomaka meru
nikad neće upoznati.
22.
Beznačajan
čovek
naopake naravi
svemu se izruguje;
i ne zna, iako
bi trebao znati
da i sam nije bez mane.
23.
Nerazborit
čovek
celu noć bdi
i mnoge misli premeće;
pa izjeden brigom
on jutro dočeka
a sve je isto k'o pre.
24.
Nerazborit
čovek
veruje da su mu prijatelji
svi koji mu se smeškaju i laskaju;
ali ne primećuje
da iza ljubaznih reči
uman možda krije prevaru.
25.
Nerazborit
čovek
veruje da su mu prijatelji
svi koji mu se smeškaju i laskaju;
ali ubrzo saznaje
kad dođe na skupštinu
da malo ko staje na njegovu
stranu.
26.
Budalast
čovek
misli da sve zna
dok sedi u svom budžaku;
ali nikad ne zna
da dobro odgovori
kad ga drugi pitaju.
27.
Za
neukog čoveka
je najbolje da ćuti
kad je među ljudima;
niko neće znati
da on ništa ne zna
dok drži jezik za zubima.
28.
Pametnim
smatraju onog
ko zna kako da pita
i kako da odgovori;
nikakva novost ne može
ostati skrivena
među sinovima ljudi.
29.
Reči
onog
ko nikad ne ćuti
na nesigurnom tlu počivaju;
brbljiv jezik
koji zauzdan nije
na sebe navlači nesreću.
30.
Neka
onaj što
dođe kao gost
ne bude ismejavan;
mudrim smatraju onog
ko suve odeće sedi
I niko mu ne postavlja pitanja.
31.
Smatra
se pametnim
kad uhvati maglu
gost koji gosta uvredi;
niko ne može znati
da l' među neprijateljima sedi
onaj što se ruga na gozbi.
32.
Mnogi
se prijatelji
dobro slažu
dok se na gozbi ne nađu zajedno;
kob roda ljudskog
uvek će biti―
gost se svađa sa gostom.
33.
Uvek
se na vreme
lepo najedi
osim ako na gozbu ne ideš;
ne valja sedeti
i jesti alavo
ne izustiti ni reč.
34.
Okolan
i dalek put
do lažnog prijatelja vodi
čak iako blizu stanuje;
ali do prijatelja pravog
čak iako živi daleko
uvek vode prečice.
35.
Produži
dalje
ne ostaj uvek
u gostima kod istog;
ako suviše dugo sedi
kraj ognjišta domaćina
dosadan postaje i najdraži gost.
36.
Mali
je dom
bolji nego nikakav
svako je gazda u svojoj kući;
bolje je onom
s par koza i izbom
nego onome što mora da prosi.
37.
Mali
je dom
bolji no nikakav
Svako je gazda
u svojoj kući
bolje imati bilo kakav dom;
jer srce krvari
onom ko mora
da prosi hranu za svaki obrok.